PNa ovoj stranici možete saznati sve o filmu Gospodar Prstenova na vama je samo da izaberete:

Uloge

Trivia

Nagrade

PFilm je počeo sa snimanjem sva tri dela su počela sa snimanjem istovremeno.
, reditelj filma Piter Jackson. Film je sniman na više lokacija, Scene u Hobitonu su snimane na Novom Zelandu, scene na planinama su snimane na Himalajima, za specijalne efekte u filmu odgovoran je WETA engine, poseban engine smisljen za posebno taj film koji može ne samo da iscrtava ogroman broj kompjuterski generisanih likova već i da im da neku vrstu veštačke inteligencije.

Gospodar Prstenova:

Delo „Gospodar prstenova” Džona Ronalda Ruela Tolkina (John Ronald Reuel Tolkien) najcitanija je knjiga na svetu posle Biblije i neprikosnoveni nosilac titule najbolje knjige dvadesetog veka. Iako ova knjiga vec skoro pola veka budi maštu citalaca svih generacija, tek sada je kompjuterska tehnologija dostigla potreban stepen razvoja da pretvori vizije gospodina Tolkina u pokretne slike.
Sve je pocelo davne 1937. godine kada je Tolkin objavio knjigu koja je cetiri godine ranije zapocela kao bajka za laku noc za njegovu decu. To je bila prica o Bilbu, malom, bosonogom, dobrocudnom debeljuškastom stvorenju koje je Tolkin nazvao hobit i poveo ga u neverovatnu pustolovinu kroz fantazijsku Srednju zemlju. Usporen Drugim svetskim ratom, tokom sledecih šesnaest godina Tolkin je napisao mnogo mracniji nastavak koji je zauvek promenio književni svet. Velike su zabune oko toga šta je zapravo „Gospodar prstenova”: u pitanju je jedan roman koji je Tolkin podelio u šest knjiga koje su u parovima po prvi put objavljene 1954. i 55. godine u tri toma pod naslovima „Družina prstena”, „Dve kule” i „Povratak kralja”.

U „Hobitu” Bilbo nalazi magicni prsten koji nosioca cini nevidljivim i pomaže mu u njegovoj avanturi. U „Gospodaru prstenova” saznajemo da je to zapravo prsten mracnog gospodara Saurona iskovan da bi gospodario svim ostalim prstenima moci. Vekovima skriven, Sauron je ponovo okupio mocnu armiju i namerava da uništi celu Srednju zemlju. Da bi izvršio taj plan, nedostaje mu prsten koji se sada nalazi u vlasništvu Bilbovog necaka Froda. Jedini nacin da Sauron bude zaustavljen jeste da prsten bude uništen i tako mali hobiti još jednom postaju centralni likovi epske avanture.

Jedini prethodni pokušaj kompletne adaptacije ove knjige u film bila je animirani film „Lord of the Rings” Ralfa Bakšija (Ralph Bakshi) 1978. godine. Bakši je inicijalno takode zamislio svoju ekranizaciju u obliku ambiciozne trilogije filmova, ali je sudbina 'tela drukcije. Studio je naprasno smanjio budžet filmova i naterao Bakšija da ih skrati na dva filma, kao i da koristi rotoskopiju (kombinovanje igranih i animiranih likova) u masovnim scenama, da bi se dodatno smanjili troškove. Rezultat je bila nedovršena i ishitrena ekranizacija o kojoj su i kritika i iznevereni ljubitelji Tolkinovog dela mogli da kažu samo najgore, a zbog slabe zarade drugi film nikada nije i završen.

Ovaj neuspeh je preko dve decenije obeshrabrivao sve filmotvorce koje je privlacila ova tematika. Pored toga jedna od osnovnih teškoca pri dramatizaciji „Gospodara prstenova” bilo je sažimanje knjige u filmski prihvatljiv format. Problem je u tome što oko 150 strana scenarija daje oko dva sata filmskog vremena pa bi preko hiljadu strana teksta dalo skoro petnaest sati filma, a to je neprihvatljivo. Druga prepreka bile su lokacije i likovi koje je Tolkin zamislio jer dotadašnji filmski specijalni efekti nikako nisu mogli da omoguce snimanje igranog filma, a pravljenje upola kraceg animiranog trajalo bi duže od decenije.

Nakon dvadeset godina tišine „New Line Cinema” je ostvario pravo da radi filmove na osnovu knjiga „Hobit” i „Gospodar prstenova”. Kada se cinilo da ce ove licence biti iskorišcene za nekoliko holivudskih klišea, pojavio se mali rašcupani bosonogi covek sa vizijom. To nije bio hobit nego priznati režiser Piter Džekson (Peter Jackson) koji je vec tada zamislio kako film po „Gospodaru prstenova” treba da izgleda. Iako je „New Line” u pocetku želeo da fininsira samo dva filma koji zajedno ne bi trajali duže od cetiri sata, Džekson ih je na jedinstveni nacin uverio u svoju zamisao.

Naime, Džekson je oduvek imao jedinstveni mracan stil i afinitet prema specijalnim efektima. S ljudima s kojima je radio na svojim ranijim filmovima kao što su „Bad Taste”, „Meet The Feebles” i „Braindead”, godine 1994. osnovao je kompaniju za specijalne efekte „Weta Workshop Ltd.” koja je pokazala svoje sposobnosti filmovima „Nebeska stvorenja” i „The Frighteners”. Kada su u „New Lineu” culi da Džekson planira da sve specijalne efekte u filmovima prepusti firmi „Weta” zamalo su odustali od filma. Tada je Džekson pustio polusatni „demo” snimak koji je pokazivao mogucnosti ljudi iz „Wete” – sami su glumili u provizornim kulisama i maskama da bi docarali svoju viziju Srednje zemlje i svaki clan tima je obrazložio svoje motive za rad na ovom filmu. Poslednjih cetrdeset sekundi ovog demoa bili su potpuna kompjuterska animacija Balroga u rudnicima Morije. Cim su došli k sebi posle tih kadrova, odgovorni u „New Lineu” dali su Džeksonu odrešene ruke i skoro trista miliona dolara da napravi tri filma!

Neverovatni prizori koje je Tolkin opisivao u svojim knjigama do sada nisu bili verno prikazani na velikom ekranu, ali su zato inspirisali brojne umetnike da stvore predivne slike. Najpoznatiji medu njima, i vec dvadeset godina zvanicni ilustratori Tolkinovih knjiga, jesu Alan Li i Džon Hou (Alan Lee, John Howe), pa je bilo logicno da Džekson baš njih zamoli da dizajniraju scene za brojne fantasticne lokacije na kojima se prica odvija. Od najranijeg planiranja do završetka snimanja Li i Hou su bili ukljuceni u dizajn i neprestano su usavršavali scenografiju. Sve lokacije u filmu, od mirnih brežuljaka Okruga do pustara Mordora, nadene su na jednom mestu - Novom Zelandu. Poslednjih deset godina, Novi Zeland je postao jedina lokacija o kojoj filmadžije razmišljaju kada im je potreban fantastican svet netaknute prirode. Nakon što su izabrane lokacije u nekoliko novozelandskih nacionalnih parkova na kojima ce film biti sniman, došli su Hou i Li i na licu mesta dizajnirali scenografiju.

Pre nego što je pocela izgradnja kulisa Džekson je doneo još jednu veoma bitnu odluku - hobite ce da igraju glumci uobicajenog stasa, a ne oni omanji rastom kao npr. u filmu „Willow”. Pošto su veci deo knjige jedan metar visoki hobiti u društvu krupnijih ljudi, vilovnjaka, patuljaka i orkova, svi hobiti su kompjuterski smanjivani odnosno, zavisno od scene, ostali likovi su uvecavani. To je znacilo da su skoro sve kulise morale da se izgrade u dva ili cak tri primerka: jedan „normalne” velicine, jedan veci u kom hobiti deluju sitniji, i sitnije „hobitske” kulise u donosu na koje su ostali glumci krupniji.

Samo snimanje izvedeno je krajnje nekonvencionalno. Prvi put u istoriji prvo je snimljen filmski materijal za sva tri filma, a tek kasnije je pristupljeno montaži prvog filma i postprodukcijskom dodavanju specijalnih kompjuterskh efekata. Tek nakon snimanja, koje je trajalo preko godinu dana, glumcima su se na filmskom platnu pridružila fantasticna stvorenja poput Drvobradog ili Balroga. Poseban izazov, ali i zadovoljstvo za ljude iz „Wete” predstavljao je Golum. Od pocetka nije bilo sumnje da ce ovo izmuceno stvornje biti potpuno kompjuterski generisan lik, ali Džekson je imao ideju da prikaže postepenu transformaciju Smeagola u Goluma kako bi gledaoci potpuno zaboravili da je u pitanju kompjuterska grafika. Pre digitalizovanja i mapiranja lica glumca Endija Serkisa (Andy Serkis) ispod virtuelne „kože” ovog lika mapirane su kosti i mišici koji se pomeraju kao kod živog stvora i ocrtavaju se na površini tela. Nažalost, Goluma cemo moci da vidimo tek za godinu dana kada izade film „Dve kule”. Alatke koje su razvijene da bi se napravio Golum korišcene su i u masovnim scenama da bi se generisale desetine hiljada vojnika u toku bitaka. Naravno, nije svaki vojnik dizajniran posebno, vec su dodavane varijacije u teksturi i dodatni detalji na osnovnih 250 detaljnih modela, koji su zatim razmeštani u formacijama na bojno polje.

Pošto filmovi nikako nisu mogli da traju petnaest sati, morale su da da budu ucinjene odredene promene i kompromisi. I pored skracivanja, prvi film „Družina prstena” traje citavih dva sata i pedeset osam minuta! Najveca zamerka ljubitelja romana Džeksonu je vec famozno potpuno izbacivanje lika Toma Bombadila iz price, tako da hobiti trenutno stižu iz Okruga u Bri. Glavni razlog za ovo je dužina filma koja bi u tom slucaju probila tri i po sata, ali Piter Džekson i dalje želi da snimi ove scene za specijalno DVD izdanje. Veoma žucnu raspravu medu obožavaocima romana izazvalo je i proširivanje uloge Arven (Liv Tyler). Iako su prve reakcije fanova na njen lik nakon gledanja filma uglavnom pozitivne, autoru ovog teksta i dalje smeta što je Glorfindel nepotrebno izbacen iz price. Takode, Džekson je proširio ulogu Sarumana (Christopher Lee) i dodao potpuno nov sporedan lik Uruk-Hai orka po imenu Lurtz.

Kada je pre cetiri godine pocinjao radom na trilogiji, Piter Džekson je izjavio: „Pravljanje filmova po jednoj od najboljih knjiga svih vremena istovremeno je i blagoslov i prokletstvo”. Kada se uzme u obzir ono što je postigao do sada, kao i reakcije na prvi film, cini se da je Džekson bio potpuno u pravu. Jednostavno još uvek nije moguce (neko ce reci – nije potrebno) doslovno preslikati knjigu obimnu kao „Gospodar” na filmsko platno, a cak i da je tako uvek ce se naci neko cija se vizija posle citanja knjige razlikuje od onoga što je režiser postigao. Iako kroz ceo film provejavaju blaža odstupanja od literarnog predloška, svako ko je video film slaže se da je Džekson stvorio atmosferu koja savršeno odgovara Srednjoj Zemlji. Uostalom, videcete i sami od 11. januara.

Sada kad se film uspešno prikazuje u celom svetu, najzagriženiji fanovi postali su još nestrpljiviji i vec su pocele diskusije o drugom filmu, „Dve kule”. Iako ce se taj film pojaviti tek za godinu dana, dogadaji od 11. septembra prošle godine bacaju senku cak i na njega. Naime, vec se javljaju grupe ljudi kojima naslov „Dve kule” (Two Towers) zvuci neprikladno jer je Svetski trgovinski centar nazivan i Kule bliznakinje (Twin Towers). Ipak, Džekson je postojan u svojoj odluci da ne dozvoli promenu naslova: „To je naslov knjige stare pedeset godina. Kada bismo ga promenili, ljubitelji knjige bi nas razapeli na krst”. Dakle, ostaje nam samo da se nadamo da ce Piter Džekson nastaviti kako je zapoceo, da i dalje uživamo u „Družini prstena”.

Dve Kule:

Dostojan naslednik Družine Prstena
Nakon godinu dana drugi deo filmske trilogije po Tolkinovom „Gospodaru prstenova” dolazi u naše bioskope, sredinom januara. U odnosu na „Družinu Prstena”, „Dve kule” je mnogo drugaciji film. Dok je prvi bio vedriji uvod u pricu i upoznavao nas sa likovima, drugi film je mnogo tmurniji. Teži je za realizaciju i sa dramaturške strane jer prati više paralelnih radnji. Jedna prica prati Frodoa i Sema na njihovom napornom putovanju u Mordor. Zatim je tu bekstvo Pipina i Merija iz kandži orkova i njihov susret sa entovima i na kraju potraga Aragorna, Legolasa i Gimlija za otetim drugovima.

Vrhunac ovog filma je bitka kod Helmovog ponora. Ljubitelji knjige sigurno se secaju da se paralelno sa ovom bitkom odvija i napad entova na Isengard koji nikada nije direktno opisan. Piter Džekson se odlucio da spoji ove dve bitke u neverovatnu akcionu sekvencu od preko cetrdeset pet minuta i time stvorio jednu od najvecih filmskih bitaka svih vremena. Za stvaranje ovih neverovatnih sekvenci najodgovorniji je program Massive, stvoren u kompaniji „Weta Digital”. Njegova osnovna namena je upravo da na filmsko platno prenese sukobe enormnih razmera. Massive smo mogli da vidimo na delu i u prologu filma „Družina Prstena”. To nije standardni graficki program za koordinisanje velikog broja objekata na ekranu, vec svakom virtuelnom ratniku daje veštacku inteligenciju i specificna uputstva kako da se ponaša kada bitka pocne. Zato za kadar sa desetinama hiljada ratnika nema potrebe za korišcenjem trikova kao što je umnožavanje i kopiranje iste grupe od nekoliko stotina vojnika, vec je svaki borac na kraju jedinstven.

Naravno, bitke nisu sve u filmu „Dve kule”. Kompjuteri su ponovo oživeli brojna fantasticna stvorenja od orkovskih vargi do olifaunta i krilatog nazgula. Ali, dva digitalna lika posebno se isticu. Prvi je Ent Drvobradi, kome glas pozajmljuje Džon Ris-Dejvis (Gimli). Iako je u pitanju stvorenje nalik živom drvetu, izražajnost i uverljivost ovog lika je neverovatna.

Drugi digitalni glumac u filmu „Dve kule” ujedino predstavlja i vrhunac današnje filmske tehnologije; naravno, govorimo o Golumu. Napaceno stvorenje koga je Prsten vekovima mucio modelirano je prema glumcu Endiju Serkisu koji mu je pozajmio glas i koji ga je odglumio u vecini scena, a kasnije je zamenjivan digitalnim dvojnikom. Zbog neverovatnog raspona njegovih izraza, uverljivost Goluma je naveca baš kada je na ekranu krupni plan njegovog lica na kom bukvalno može da se prepozna unutrašnji konflikt izmedu Smigola i Goluma. Kao u prethodnom filmu, i ovde su korišceni minijaturni modeli oko kojih su kasnije dodavani glumci i digitalne kulise. Tu treba izdvojiti Edoras, prestonicu kraljevstva Rohan i samo utvrdenje Helmov ponor cije se „minijature” protežu desetinama metara.

„Dve kule” je više nego dostojan naslednik „Družine Prstena”. Da li ce Džekson ostvariti het-trik, videcemo za godinu dana kada se avantura završava filmom „Gospodar prstenova: Povratak kralja”.